Sretoh jutros Seju, lokalnog mangupa. Dobre duše al stvoren samo za napravit zijana. Nikad ništa nije radio, al vazda se hvalio kako ima. Nije žalio ni podijeliti, al kad ti on nešto da ili kakvu uslugu učini to cijela čaršija zna. A dok ti ispriča o svom dobrom djelu pola dana sa njim izgubiš. Znao...
Dojde Fata sa teravije, skida namazbezu i veli, sva sam ti u goloj vodi, onaj narod muhanat, ne da klime uključit, nekom udara u krsta nekom u vrat, Allahselamet pa eto ti. – Jah, šta ćeš narod ko narod, nikad mu ugodit, a vazda je u nas bilo tako, niko se nije razbolio od smrada...
U redu je da podržite sebe u svojim snovima. U redu je da vjerujete kako ste sposobni za velike svari. U redu je da postanete osoba koja želite postati. Naš najveći problem je što u svim tim stvarima nekada nismo sigurni što je ispravno pa zapostavljamo sebe, ne podržavamo sebe u svojim snovima i ne...
Prije tri godine posjetila sam jednu jako dragu prijateljicu poslije njene udaje. Živjeli su u malom stanu blizu kuće od porodice njenog muža. Poslije toga nisam je posjećivala, ali smo bili u kontaktu preko mobitela. Pričala mi je ona svoje novosti, a isto i ja njoj. Znala sam da njihova situacija napreduje svaki dan i...
Takvi su ti roditelji; sve što nisu sami imali, mogli i umjeli da im je da im djeca imaju, mogu i umiju, ko da ne znaju da svak ima svoj život i svoju nafaku sa kojom je rođen i za kojom ide vođen određenjem, nafakom, srcem i pameću. Pustite djecu kad im bude vakat, nek...
Pijemo mi sabahile kahvu u nas na čardačiću, šutimo i čekamo kad će se ova magla razići i kad će nam se grad ukazati. – De nam Uzeire malo radio odvrni da čujemo štogod. Veli Fata. Vrtim ono kolo taj vakat neće li naletiti nešto uhu ugodno. Jok ono. Prošo Varšavu, haman i do Vašingtona...
“Čojek udaje ženu, a žena ženi čojeka.”, govorila je nana Subhija kad bi je upitaj što se nikad nije udala iza dede Atifa. – Kako će nano kad je umro!? – Fino, ako je bio dobar svojoj ženi ona će misliti da su svi muškarci taki pa će se lahko udati poslije njega, a ako...
Bila nam Sejdefa hanuma čak iz Kriještalice. Došla da nam se pofali, veli djeca joj napravila fejzbuk pa svašta vidila, naučila i sad svašta zna, đe je ko i sukim, ne mora više izvirivat i po mahali se raspitivat. – Nismo ti mi Uzeirbeže ko oni prije stari što su bili, oni haman ništa nisu...
U nas u mahali bila dva milconera: Asim i Suljo. Asim bio fin pa ga ljudi i pamte ko Asima, komšiju, prijatelja, brata, rođaka… a Suljo bio Alahselamet. Upamtiše ga ko Sulju Drota ili Sulju Degeneka. Neki dan ga sretoh na sokaku, jedva ide, sav se usuko, al ne zastaje. Ko nešto mi smrmlja da...
Legoh sinoć, al nešto neće san na oči, a kad nejma sna ima, bome, dumanja o svemu i svačemu, a najviše o čemu ne treba naročito kad se legne. Kontam, otkako se ovaj dunjaluk smanjio i pokupio pa sav stane u ovaj pametni telefon i sve postade ko jaje jajetu slično i svak svakog more...